Ljubodrag Savić o razvoju Novog Beograda

Ne tako davno Novi Beograd je bio gradska spavaonica, a sada postoji velika opasnost da postane gradska radionica. U nedugoj posleratnoj istoriji on se razvijao kao mesto gde su stotine hiljada njegovih stanovnika samo konačile, dok su na posao uglavnom išli u "stari" Beograd. Novi Beograd bio je lišen sadržaja koji bi svakodnevni život njegovih žitelja učinili lepšim i zanimljivijim. Kulturni i sportski događaji bili su veoma retki. Opština je imala svega jednu sportsku dvoranu, jedan bazen, jedan fakultet, nekoliko većih robnih kuća i to je bilo sve. Ali je zato u širem centru imala fabriku traktora.
U središnjoj etapi razvoja Novog Beograda građene su mamutske spavaonice, bez neophodnih pratećih objekata. Veoma dinamična izgradnja stanova nije praćena i izgradnjom potrebnih škola, dečijih vrtića, pozorišta (nijedno), galerija, bioskopa (jedan)... Novi Beograd bio je i dalje mesto u kojem se samo spavalo, a za sve ostalo se išlo u staro gradsko jezgro.
Savremena faza Novog Beograda započela je stihijskim i divljim silaženjem na njegove reke. Prelepu gradsku obalu su "okovali" i "zarobili" svakojaki, najčešće na brzinu sklepani i na burićima namontirani različiti "objekti". Novobeogradski "Skadar na Bojani" - hala LIMES, zbog spleta različitih okolnosti, gradi se više od decenije. Pre nekoliko godina su došli Slovenci (Merkator, Merkur...), pa Grci (Vero), Izraelci (Atrijum..), velike banke (Rajfajzen, Sosijete ženeral, Inteza...), Mišković (Delta, Tempo, Maksi...). Novi Beograd postao je najveće gradilište u ovom delu Evrope. Za razliku od ostalih delova, u kojima je rasla nezaposlenost, u Novom Beogradu je za kratko vreme otvoreno nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta. Sve ove činjenice su bitno popravile "imidž" Novog Beograda. On je postao mesto u koje su rado svraćali i stanovnici ostalih delova grada.
Ali, veoma dinamičan napredak ima i svoju cenu. Novom Beogradu nedostaju parking mesta, mostovi za prelazak Save i Dunava, zelene površine, škole, vrtići, sportski objekti, muzeji, pozorište, galerije, opera i mnogi drugi veoma bitni sadržaji za pristojan svakodnevni život. Očigledno je da gradski planeri nisu pravilno postavili osnovne temelje budućeg grada Novog Beograda. Samo se gradi stambeni i poslovni prostor, a zaboravlja sve ostalo.
Kratkovidost opštinskih "otaca" može se videti i iz Plana detaljne regulacije blokova 25 (Beogradska arena) i 26 (preko puta zgrade bivšeg SIV-a). Iako se delimično može razumeti opredeljenje autora da u ovom, kako oni kažu, budućem centru Novog Beograda (blok 26) podignu čak četiri mamutske zgrade od preko 40 spratova, nikako nije razumljiva i prihvatljiva namera da se na jedinoj većoj zelenoj površini oko Arene, unutar avetinjski "pustih" novobeogradskih blokova, u četiri ćoška, kao kakve kule stražarnice, izgrade četiri zgrade, od kojih će dve imati po 21 sprat. Osim ozbiljnog ataka na ljudska čula, ovakvo "skrnavljenje" prostora oko novobeogradske Arene je nedopustiv moralni "zločin" prema sadašnjim i budućim generacijama. U celom svetu kompleksi sportskih dvorana su okruženi bujnim zelenilom. Uz sliku sa nedavnog teniskog turnira u Hamburgu, dopirao je nežan ton svakodnevnog biglisa slavuja. Zašto i park oko Arene ne bi mogao izgledati kao londonski Hajd park. I u Londonu je kvadrat poslovnog prostora veoma skup, ali nikome ne pada na pamet da tamo nešto gradi. Da li novobeogradski pesak za sva vremena treba okovati betonom, asfaltom, čelikom i staklom? Da li profit može biti jedini i isključivi motiv?
Gde će, kada izniknu soliteri, svoje bezbrižno detinjstvo provoditi stotine dece, osuđene od malih nogu da paze gde se igraju i kuda se kreću, jer četvoronožne aždaje nemilosrdno vrebaju na svakom koraku? Gde će izmestiti (kakvo-takvo) igralište u bloku 25 na kojem je čak i slovenački Merkator, za srpske mališane, pravio dvodnevne turnire u malom fudbalu, a B 92 spektakularne turnire u basketu? Da li je neko razmišljao kako rešiti parkiranje posetilaca Arene, kada svaki događaj predstavlja opsadno stanje za okolne stanovnike? Zbog veoma malog broja parking mesta, automobili pored trotoara zauzimaju i sve raspoložive zelene površine, ulaze zgrada i garaža. Kakav užas će nastati ako se u sklopu Arene izgradi dodatnih još nekoliko desetina hiljada poslovnog prostora?
Želeći da čuje mišljenja, predloge i sugestije građana u vezi s definitivnim rešenjem budućeg izgleda blokova 25 i 26, Opština Novi Beograd je nedavno organizovala tribinu. Pošto na zvaničnom sajtu novobeogradske opštine, osim šture informacije da je tribina održana, nema nikakvog drugog stava, verujem da je veliki broj prisutnih izrazio svoje neslaganje sa predloženim rešenjem ovih blokova. Nadležni bi trebalo da shvate da svojom današnjom kratkovidom odlukom strateški opredeljuju budućnost Novog Beograda. Zbog toga i imaju ogromnu odgovornost prema generacijama koje dolaze. Da li jedna manja grupa ljudi u naše ime mora prodati sve što donosi veliki profit?
Na kraju, od autora Predloga javno tražim da iznesu svoje argumente, zašto predlažu ovakvo definitivno rešenje blokova 25 i 26. Duboko verujem da će i veliki broj građana takođe izneti svoj sud o tome. Ko zna, možda će nas opštinari Novog Beograda i ubediti u opravdanost svoje u ovom trenutku potpuno neprihvatljive ideje. A ako se to ne desi, i opština Novi Beograd će, poput Zvezdare vrlo brzo dobiti svoj "Peti park". Danas